Italijanski teniser Janik Siner ispao je sa Rolan Garosa nakon šokantnog poraza od Huana Manuela Serundola u drugom kolu.
Prvi igrač sveta imao je ozbiljnih zdravstvenih problema koji su nastali baš kada je trebalo da prelomi meč i reši ga u svoju korist.
Jaka vrućina, malaksalost, vrtoglavica... sve ukazuje na to da se Siner borio sa nečim što se zove toplotna iscrpljenost.
Šta je toplotna iscrpljenost?
Toplotna iscrpljenost je stanje do kog dolazi kada telo gubi više tečnosti i elektrolita nego što može da nadoknadi, najčešće zbog:
* visoke spoljne temperature,
* fizičkog napora,
* dugog boravka na suncu,
* dehidratacije,
* nedostatka odmora i sna.
To je upozorenje organizma da sistem za hlađenje više ne funkcioniše optimalno. Ako se ignoriše, može preći u ozbiljniji oblik — toplotni udar.
Šta se zapravo dešava u telu?
Telo održava temperaturu uglavnom:
* znojenjem,
* širenjem krvnih sudova kože,
* povećanim radom srca.
Kada je:
* previše vruće,
* vazduh vlažan,
* čovek umoran ili neispavan,
* ili nema dovoljno vode i soli,
U tim slučajevima organizam počinje da „puca pod opterećenjem“ pa dolazi do:
* pada krvnog pritiska,
* ubrzanog pulsa,
* manjka kiseonika u mozgu,
* poremećaja elektrolita (natrijum, kalijum),
* opšte slabosti i vrtoglavice.
Najčešći simptomi
Rani simptomi:
* jaka žeđ,
* preznojavanje,
* umor,
* slabost u nogama,
* glavobolja,
* vrtoglavica,
* mučnina,
* razdražljivost,
* osećaj „magle u glavi“.
Kasniji simptomi:
* hladna i lepljiva koža uprkos vrućini,
* drhtavica,
* ubrzan puls,
* grčevi u mišićima,
* osećaj da će osoba izgubiti svest,
* povraćanje.
Temperatura tela je često povišena, ali obično ispod 40°C.
Šta raditi kada nekome pozli?
1. Premestiti osobu na hladnije mesto
* hladovina,
* klimatizovana prostorija,
* ventilacija.
2. Rashladiti telo
* skinuti višak odeće,
* hladne obloge na:
* vrat,
* pazuhe,
* prepone,
* mlaka ili hladna voda po koži,
* ventilator ako postoji.
Ne koristiti ledenu vodu naglo kod iscrpljene osobe — može izazvati šok.
3. Nadoknaditi tečnost
Ako je osoba svesna i ne povraća:
* voda u manjim gutljajima,
* oralni rehidratacioni rastvori,
* mineralna voda,
* napici sa elektrolitima.
Ne preporučuje se:
* alkohol,
* velike količine energetskih pića,
* previše kafe.
4. Odmor
Osoba ne bi trebalo odmah da nastavi aktivnost čak i ako joj bude bolje.
Kada obavezno tražiti pomoć?
Odmah ako postoje:
* konfuzija,
* nesvestica,
* otežano disanje,
* temperatura veoma visoka,
* grčevi,
* bol u grudima,
* povraćanje koje ne prestaje,
* simptomi duže od sat vremena.
Ko je najugroženiji?
* starije osobe,
* mala deca,
* ljudi koji rade fizičke poslove,
* sportisti,
* osobe koje malo spavaju,
* ljudi sa srčanim problemima,
* osobe koje piju malo vode,
* ljudi pod stresom i hroničnim umorom.
Neki lekovi povećavaju rizik:
* diuretici,
* antihistaminici,
* određeni antidepresivi,
* lekovi za pritisak
Prevencija — šta zaista pomaže?
Hidratacija unapred
Ne čekati žeđ. Kad osetiš žeđ, telo je već delimično dehidrirano.
Elektroliti
Kod velikog znojenja sama voda nekad nije dovoljna.
Pametan raspored aktivnosti
Izbegavati:
* fizički napor između 11h i 17h,
* duži boravak na direktnom suncu.
Odeća
* svetla,
* široka,
* prozračna.
San i odmor
Umoran organizam mnogo lošije reguliše temperaturu.
Privikavanje na vrućinu
Telu treba nekoliko dana da se adaptira na visoke temperature.
Zanimljiva stvar koju mnogi ne primete
Kod toplotne iscrpljenosti često prvo strada:
* koncentracija,
* strpljenje,
* donošenje odluka.
Ljudi misle da su samo nervozni ili "premoreni", a zapravo mozak već reaguje na pregrevanje i dehidrataciju.
Komentari (0)