"UKAZALA MI SE ŠANSA DA OSTVARIM SAN" Miloš Veljković za sport.alo o prelomnom trenutku u karijeri, prijatelju Embolou, upadanju u Poketinovu kancelariju...

07:55 | 15-10-2025

Fudbal 0

Autor: Miloš Milenović

Razgovarali smo sa Veljkovićem nakon njegovih prvih par meseci na "Marakani", otkrio nam je zašto je više puta išao u kancelariju Maurisija Poketina, koja je razlika igranja u Zvezdi i Verderu, šta je bila prelomna tačka u njegovoj karijeri, ali i kako je počelo prijateljstvo sa Brilom Embolom...

Miloš Veljković

 

Marko Marin, Aleksandar Dragović, Marko Arnautović... samo su neki od igrača sa velikim fudbalskim renomeom koji imaju jednu zajedničku stvar - san da zaigraju za voljeni klub, Crvenu zvezdu. Svi su taj san dosanjali, a na toj listi nedostaje još jedno ime koje je ovog leta po prvi put obuklo opremu voljenog kluba.

Odrastao je u Švajcarskoj, prve fudbalske korake načinio u Bazelu, čak obukao i dres ove zemlje, ali je postojala jedna želja koju je ispunio pre nekoliko meseci. Miloš Veljković (30), jedan od retkih srpskih fudbalera koji se mogu pohvaliti evropskom i svetskom titulom sa reprezentacijom Srbije postao je igrač Crvene zvezde i stigao kao neko ko će biti stub odbrane i mentor mlađim kolegama.

Razgovarali smo sa Veljkovićem nakon njegovih prvih par meseci na "Marakani", otkrio nam je zašto je više puta išao u kancelariju Maurisija Poketina, koja je razlika igranja u Zvezdi i Verderu, šta je bila prelomna tačka u njegovoj karijeri, ali i kako je počelo prijateljstvo sa Brilom Embolom...

Sam svoj najveći kritičar i drugačija očekivanja u Srbiji i Nemačkoj

Miloš Veljković Alo/Masanori Jošida
 

Prošlo je neko vreme od kako si stigao u Zvezdu, kakvi su sada utisci, da li je sve onako kako si zamišljao?

- Što se tiče atmosfere, navijača i onoga što sam očekivao kada prvi put istrčim na teren "Marakane"... bilo je baš onako kako sam zamišljao. Dosta je emocija, mnogo više nego u Nemačkoj. Što se tiče stvari van terena, treninga, spremanja utakmice... nisam očekivao da će sve biti na ovako visokom nivou. Baš se dobro radi. Naravno da sam znao da je sve to profesionalno, ali ovo je premašilo očekivanja koja sam imao pre dolaska. 

Utisak je da si "ušao" u kopačke Aleksandra Dragovića, što nije nimalo lako. Da li osećaš neki pritisak?

- Ja imam neki svoj put. Znam da Aleksandar (Dragović) i ja imamo slične karijere, igranje u Bundesligi, pa dolazak ovde... ali ja znam zašto sam ovde, znam svoju ulogu. Ne bežim od toga da treba da budem lider u zadnjoj liniji, ali ne bih se upoređivao ni sa kim. Ja imam svoj stil, Uroš (Spajić) i Aleksandar su drugačiji. Ja sam najveći svoj kritičar, želim da uvek budem na visokom nivou. Znam kakva je moja uloga u Zvezdi i nemam problem s tim. Ne obazirem se na razne komentare u novinama, na društvenim mrežama... bitno mi je šta misle navijači na tribinama, trener i moja porodica.

Ove sezone čini se da odbrana najviše trpi, a još uvek se nije ustalio ni standardni tandem štopera. S kim se ti osećaš najlagodnije u paru?

- Svako ima svoje kvalitete. Mislim da tek treba da se pronađe najbolji tandem. Svi su već odigrali i neke "veće" utakmice i spremni su da "uskoče" ako je potrebno. Ne znam šta je za mene najbolje, teško je to reći posle nekoliko utakmica, ali mislim da će se do polusezone sve iskristalisati po tom pitanju.

Koliko je teže ili lakše igrati u Zvezdi i Bundesligi? Da li se razlikuju očekivanja navijača?

- Drugačije je, da. U Srbiji je mnogo više emocije uključeno u sve. Nemaju navijači nerealna očekivanja, naprotiv, mi isto želimo što i oni. Mi isto želimo da pobedimo Barselonu, Real... Nije lako i znali smo da će početni period biti najbitniji. Znamo da je nov tim, da treba vremena za uigravanje, ali imamo iskusne igrače, ne treba tražiti alibi. Kao iskusan igrač moraš da izađeš i da radiš ono što si celu karijeru radio. U Verderu je drugačije jer nemaš pritisak od igranja Lige šampiona, Lige Evrope, da li ćeš biti šampion ili ne. Ovde svi očekuju titule, igranje Evrope, ali to ne očekuju samo igrači već i svi mi u klubu.

Upadanje u kancelariju kod Poketina, nestrpljivost i Engleska puna uspona i padova

Miloš Veljković Alo/Masanori Jošida
 

Rođen si u Švajcarskoj, igrao si za Bazel, kao jako mlad si krenuo put Totenhema, kako se sada sećaš tog perioda?

- Sa 15 godina sam otišao iz Bazela u London. Bilo je to jako bitno iskustvo za mene i kao igrača i kao čoveka. Dobio sam veliko samopouzdanje, brzo su me forsirali da igram za drugu ekipu, pa i prvi tim. Kao čoveku značilo mi je da se odvojim i napravim svoj put, da naučim kakav je život zapravo. Bio sam i po pozajmicama, stalno je bilo uspona i padova... to me je pripremilo za celu karijeru jer moraš sam da vidiš da nikad ne ide sve sjajno, da će uvek biti i loših dana. Bez oca i majke ne bih ni došao do Engleske i zahvalan sam im na tome. 

Otkud baš Verder?

- Posle Svetskog prvenstva i osvajanje zlata odlučio sam da odem u Nemačku. Bilo je ponuda iz Italije i Španije, ali sam odbrao Bundesligu. Napustio sam Englesku jer se tamo nije baš cenilo to kada se osvoji takvo takmičenje. Odlučio sam da iskoristim momentum i da odem u Bremen. Tamo je, takođe, bilo uspona i padova, povreda, teških perioda, naročito kada se promeni trener. Za mladog igrača je to jako teško, ali je ta odluka da odem tamo bila najbitnija u karijeri.

Radio si pod palicom Maurisija Poketina i Tima Šervuda u Totenhemu, kako je bilo raditi s njima?

- Nisam baš bio strpljiv u tom periodu karijere. Do skoro nisam ni znao da sam postao najmlađi srpski fudbaler koji je debitovao u Premijer ligi. Toliko sam bio nestrpljiv da sam više puta išao u kancelariju kod Poketina i tražio da me pusti na pozajmicu. Želeo sam da igram. Sada kada se toga prisetim, deluje mi ludo i nemoguće. Maurisio mi je i pronašao prvu pozajmicu u Midlsbru kod Karanke, nekadašnjeg Murinjovog pomoćnika u Real Madridu. Nedelju dana nakon razgovora u kancelariji me pitao da li bih voleo da odem. Ni tamo nisam imao mira, pa sam i kod Karanke ulazio u prostorije i tražio da igram. Usledio je Čarlton gde od borbe za Premijer ligu dođe borba za opstanak, ali je bilo lepo iskustvo. Tamo sam postao standardan sve dok nisam povredio rame. Usledio je povratak i velika odluka.

Miloš Veljković EPA
 

A velika odluke je?

- Trebalo je da odlučim da li ću ići na Evropsko prvenstvo sa U21 reprezentacijom ili na Svetsko sa U20. Veljko Paunović me non stop zvao i pitao da li sam doneo odluku i na kraju sam prelomio da krenem put Novog Zelanda.

Novi Zeland kao prelomni trenutak u karijeri, debi za reprezentaciju Švajcarske i kapitenska traka oko ruke za kraj karijere

Miloš Veljković Marko Metlaš/Alo
 

Čini se da ti je onda baš to Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu odradilo dalji tok karijere.

- Jeste, da nije bilo tog Svetskog ostao bih u Totenhemu. Ja sam pitao Šervuda šta on misli posle osvojenog trofeja sa Srbijom. Tada sam shvatio koliko je njima zapravo (ne)bitno sve to. Rekao mi je da odem u treću ili četvrtu ligu, da se dokažem, pa da vidimo za posle. Ništa mu nisam odgovorio. Tada sam definitivno odlučio da odem u Verder. Nemačka mi je legla, bio sam bliže porodici. Kao mali odrastao sam gledajući tu ligu, san mi je bio tamo da zaigram.

Odigrao si jedan meč za mladu reprezentaciju Švajcarske, ali je onda stigao poziv Srbije...

- Ja sam u mlađim kategorijama Bazela uvek bio kapiten. Bilo nam je čudno što me nikada nisu zvali u reprezentaciju Švajcarske. Dobio sam jedan poziv kada se neko od igrača tada povredio i upisao sam taj jedan meč za Švajcarce. Usledio je transfer u Totenhem i tada je Srbija reagovala. Osetio sam da me ne poštuju u Švajcarskoj i naravno da sam se odazvao pozivu "orlova". Usledilo je osvajanje Evropskog i Svetkog... kasnije više nije ni bilo pitanje gde ću igrati, za mene je postojala samo Srbija. Cela moja porodica je iz Srbije, a stekao sam i mnogo drugara igrajući za mlađe kategorije koji su prešli u A selekciju, puno mi je srce kada vidim nekoga od njih na okupljanju.

Miloš Veljković EPA
 

Koji je domet Zvezde ove sezone u Evropi?

- Mislim da možemo da prođemo grupnu fazu. Mislim da ova Zvezda ima kvalitet za tako nešto. Ne volim mnogo da pričam ovako o tome, treba da pričamo na terenu i to pokažemo. Voleo bih da prezimimo u Evropi, to nam je svakako cilj.

Da li vidiš sebe kako sa kapitenskom trakom završavaš karijeru u Zvezdi?

- Vidim sebe da ovde završavam karijeru, zašto da ne. Rano je još uvek da pričamo o tome, ima tu mnogo faktora koji utiču, ali ne bih imao ništa protiv toga. Svakako da je želja da osvojim što više trofeja u Zvezdi.

Od odrastanja u istom kvartu do velike scene sa Brilom Embolom

Miloš Veljković Privatna arhiva
 

S kim si ostao u dobrim odnosima iz tog perioda odrastanja u Švajcarskoj, sigurno da je bilo još igrača koji su se kasnije "probili"?

- Sa Embolom i Akandžijem se jako dobro znam. Bril i ja smo odrasli u istom kvartu u Bazelu, igrali se u parku kao mali. On mi je jako dobar drugar i zaista je sjajan igrač.

Umesto Dubaija - Marakana

Miloš Veljković Alo/ Marko Metlaš
 

Jasno je da ti je san bio da dođeš u Zvezdu, ali sigurno da nije bilo lako otići iz Verdera posle skoro 10 godina?

- Bilo je baš teško. Navikao sam, zaista. Svi su mi postali kao familija, ali hteo sam neku promenu. Osetio sam da želim nešto drugo da probam u karijeri. Postojao je kontakt sa Markom Marinom već neko vreme i eto. Želeo sam borbu za trofeje, igranje u Ligi šampiona, Evropi generalno... bilo mi je bitno da ostanem u konkurenciji za reprezentaciju, nisam želeo Arabiju, Dubai... san mi je bio i da zaigram za Zvezdu i ukazala mi se šansa da taj san ostvarim.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
miloš veljković
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"