Godina na odlasku nije baš onakva kakvom smo je zamišljali da će biti. Prevelika očekivanja i letenja u neslućene visine, nažalost, imala su bolan i težak pad kada je reč o našoj košarkaškoj reprezentaciji.

Košarkaši su nas toliko puta obradovali tokom istorije da se tim radovanjima više i ne zna broj, ali, od te Rige i Evropskog prvenstva očekivanja su, ruku na srce i bila na najvišem nivou. A kako i ne bi, Srbija je bila glavni favorit za osvajanje zlatne medalje. 

BALTIČKI ŠOK ZA ORLOVE 

Čitava nacija čekala je sa ogromnim ushićenjem to prvenstvo Evrope krajem avgusta čija se završnica igrala u prestonici Letonije - Rigi. Olakšavajuća okolnost za naše košarkaše je ta što je šampionat igrala od početka do kraja u Rigi, pa je naš tim sav fokus mogao da ima na napad na zlatno odličje. I simbolika je išla na ruku "orlovima", jer je 30 godina prošlo od evropske titule u Atini, sve je vodilo ka tome da Srbi ponovo vrate evropski presto tamo gde i pripada, ali...

Krenimo redom. Srbija je na ovo prvenstvo otišla kao najveći favorit po svim parametrima. U timu je imala i najboljeg košarkaša na svetu Nikolu Jokića, koji je predvodio ovu sjajnu generaciju koja je toliko želje imala da konačno Srbiji, prvi put kao samostalnoj državi, donese zlatnu medalju na EP. 

Na pripremama su briljirali "orlovi", ubedljivo su srušili prvaka sveta Nemačku i to na njihovom terenu. Pre toga, osvojili i pripremni turnir na Kipru gde im je najveći rival bila Grčka. Pred sam odlazak u Rigu, u Areni je na brutalan način pobeđena Slovenija čija je glavna zvezda Luka Dončić. Na najbolji mogući način je košarkaška reprezentacija Srbije ispraćena na Evropsko prvenstvo.

Protivnici u grupi su nam bili "po meri" što se kaže. Bilo je tu i nekih lakših, ali i težih provera. Srbija je dobila domaćina Letoniju u uzavreloj atmosferi "Xiaomi" Arene, kao i Estoniju, Portugal i Češku. Jedini poraz je doživela od Turske koja je kasnije osvojila srebro porazom od Nemačke u finalu. 

Međutim, bez obzira na pobedu nad Portugalom, kao da su tada kola krenula nizbrdo za našu reprezentaciju. Bogdan Bogdanović je zbog povrede zadnje lože morao da napusti parket i u drugom poluvremenu se nije vraćao u igru. Već tada se među navijačima uvukao strah, što je i normalno kada ostanete bez tako važnog igrača. A pogotovo kada imate velike ciljeve kao što je napad na sam evropski tron. 

I sami igrači su bili ti koji su tokom šampionata gotovo u svakoj izjavi napominjali kako su ostali bez važnog šrafa ekipe i da to neće biti nimalo lako nadomestiti. 

Srbija je kao druga u grupi prošla u narednu fazu, a tamo je u osmini finala išla na neugodnu Finsku. Geografski gledano, Finska je država relativno blizu Letonije, pa je imala dobru podršku u Rigi protiv Srbije. Orlovi su se mučili čitav meč, glavobolju je našem timu zadavao sjajni Lauri Markanen, zvezda NBA lige i igrač Jute džez. A na kraju - šok i neverica! Finska je ostvarila najveću pobedu u istoriji srušivši glavnog favorita za titulu - reprezentaciju Srbije. 

Odmah posle meča, videlo se kakav je to bio udarac za naše momke, da nisu imali snage ni za davanje izjava, razumljivo, nikom ni na kraj pameti nije bilo da ćemo završiti takmičenje već u osmini finala. 

Ali, ne kaže se za džabe - "Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno". Ostaje žal što ova generacija nije uspela da sve što je do sada dobro uradila kruniše zlatom sa prvenstva Evrope, ali, ko zna, možda nam budućnost sprema nešto mnogo bolje. Odmah iza ćoška je Mundobasket 2027. godine, potom i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. 

ODLAZAK LEGENDARNOG PEŠIĆA, DOLAZAK MLADE KRVI - DUŠANA ALIMPIJEVIĆA 

Posle trenutnog šoka i ispadanja sa Evropskog prvenstva nenadano već u osmini finala, bilo je neophodno preduzeti neke važne korake i videti šta i kako dalje. Svaki poraz, pogotovo ovako neočekivan je težak, ali u sportu nema vremena za mnogo razmišljanja, nova takmičenja već dolaze i treba pripremiti ekipu za izazove koji slede. 

Tadašnjem, još uvek aktuelnom selektoru Svetislavu Pešiću je ugovor sa KSS-om isticao krajem septembra i tada su se sporazumno dogovorili za prekid saradnje. Košarkaški savez Srbije se zahvalio Pešiću za njegov doprinos i uspehe koje je ređao sa reprezentacijom - bronza na OI u Parizu, srebro na Svetskom prvenstu u Manili, ali ono što je najvažnije, najveća zahvalnost Pešiću je ta što je uspeo ponovo da vrati kult reprezentacije. 

Ali, trener kakav je Pešić, ne može, a da ne radi ono što voli, pa je tako postao najstariji trener u istoriji Evrolige, kao novi strateg na klupi minhenskog Bajerna, zamenivši Gordona Herberta, takođe iskusnog stručnjaka. 

Ostalo je upražnjeno mesto na klupi Srbije, ali je ono vrlo brzo popunjeno dolaskom mladog ali već sada ozbiljnog trenera, Dušana Alimpijevića. Mnogo je pokazao predvodivši Bešiktaš, beleži sjajne partije ne samo u turskom prvenstvu, već i u Evrokupu. 

ŠTA SRBIJI DONOSI DOLAZAK ALIMPIJEVIĆA? 

Dolazak Dušana Alimpijevića na mesto selektora košarkaške reprezentacije Srbije donosi otvaranje novog poglavlja nakon perioda sa Svetislavom Pešićem, svež pristup, fokusiran na podmlađivanje ekipe. 

Na početku kvalifikacija za Mundobasket 2027. godine, Srbija je predvođena Alimpijevićem ostvarila dve pobede, protiv Švajcarske u Beogradu i Bosne i Hercegovine u Sarajevu. 

Novi selektor je izabrao novog kapitena Dušana Ristića i uveo neka nova lica u nacionalni tim, jasno stavljajući do znanja da želi da da šansu što je više moguće mladim košarkašima i da im pruži mogućnost da se dokažu. 

Tako da, sigurno je da je dovođenje Alimpijevića pravi potez, jer je on neko ko donosi novu energiju i strategiju, a sve sa ciljem da se izgradi tim za budućnost, a ne samo za neke trenutne utakmice. Možda baš tim koji će uspeti da osvoji tu dugo čekanu evropsku zlatnu medalju.