Završena je najslavnija era "građana". Viceprvak Premijer lige u petak je objavio da je stavio tačku na saradnju sa Gvardiolom, najtrofejnijim trenerom u istoriji kluba, čovekom koji je u vitrine Sitija uneo 20 trofeja. 

Svake sezone, u proseku, donosio je klubu dva pehara - svoju oproštajnu krunisao je sa dva Kup trofeja (FA i Liga kup). Kroz poslednju objavu kao trener ekipe pokušao je da sažme sve što je obeležilo njegov rad u klubu. Naravno, bilo je nemoguće...  

"Kada sam stigao, moj prvi intervju je bio sa Noelom Galagerom. Izašao sam misleći: "U redu... Noel je ovde? Biće zabavno", rekao je Gvardiola na početku svog poslednjeg obraćanja kao menadžer Sitija, za zvanični sajt kluba. 

"Kakvo smo vreme proveli zajedno. Ne pitajte me razloge zbog kojih odlazim. Nema razloga, ali duboko u sebi znam da je ovo moje vreme. Ništa nije večno, da jeste, bio bih ovde. Večni će biti osećaj, ljudi, sećanja, ljubav koju imam prema svom Mančester Sitiju. Ovo je grad izgrađen radom. Od temelja. Vidite to po boji cigli. Od ljudi koji su dolazili rano, ostajali do kasno. Fabrike. Pankeri. Sindikati. Muzika. Jednostavno, Industrijska revolucija i kako je to sve promenilo svet. I mislim da sam to shvatio, a i moji timovi. Radili smo. Patili smo. Borili smo se. I radili smo stvari na svoj način".

U nastavku objave pristetio se nekih teških trenutaka i van terena. Obratio se navijačima.

"Naporan rad dolazi u mnogo oblika. Putovanje u Bornmut, kada smo izgubili Premijer ligu, i ti si bio tamo. Putovanje u Istanbul, kada si i ti bio tamo. Sećaš se napada na Mančester Arenu, kada je ovaj grad pokazao svetu kako snaga zapravo izgleda? Ne bes. Ne strah. Samo ljubav. Zajednica. Zajedništvo. Ujedinjeni grad. Sećaš se gubitka moje majke tokom Kovida i osećaja da me ovaj klub nosi kroz to. Navijači, osoblje, ljudi iz Mančestera, dali ste mi snagu kada mi je bila najpotrebnija. Kris, moja deca, cela moja porodica, bili ste tu kao i uvek. Haldun, i ti si bio tu. Igrači ne zaboravljaju - svaki trenutak. Ono što smo uradili, uradili smo za sve vas. I bili ste jednostavno izuzetni. Još to ne znate, ali ostavljate nasleđe.

I, na kraju...

"Zato, kako se moje vreme bliži kraju, budite srećni. Oazis se vratio. Dame i gospodo, hvala vam što mi verujete. Hvala vam što me gurate. Hvala vam što me volite.Toni Volš je rekao u svojoj nezaboravnoj pesmi ovo je mesto. Žao mi je, Toni: ovo je moje mesto. Noele... bio sam u pravu. Bilo je tako jebeno zabavno. Volim vas sve".