-Mislim da ta vrsta adrenalina ne može da se ponovi… Taj osećaj kada igraš na centralnom terenu i kada igraš velike turnire, jednostavno ta vrsta adrenalina ne može - rekla je Ana Ivanović kod Slavena Bilića.
Nastavila je u istom ritmu.
-Naravno da nije bio lak korak i nije bilo lako ostaviti tenis, jer ipak od pete godine to je moj život, moja prva ljubav, nešto što sam stvarno volela i u čemu sam bila vrlo dobra. Ali, imala sam osećaj da je to pravi momenat za mene. Želela sam nešto drugo, da sledim neke druge puteve koje sam videla da mogu…Nedostaju mi veliki turniri, nedostaje mi to takmičenje, nedostaje mi taj osećaj, taj adrenalin, ali ne žalim za svojom odlukom. Vrlo sam srećna tu gde sam sada.
Otkrila je i neke detalje.
-Već sam nekoliko puta mamu i tatu pitala mogu li da idem na individualne treninge. Rekli su da je to mnogo skupo i da oni to ne mogu. Taj jedan dan nikada neću zaboraviti…mama je kuvala, došla sam do nje i rekla da moram nešto da joj kažem: želim da treniram individualno, ali ako mislite da nema para za to, onda je bolje da prestanem jer bacate pare. Jer ako nastavim da treniram u grupi, vi i dalje plaćate, a ja ne napredujem – tako da to nema nikakvog smisla. Mama me pomilovala po glavi i rekla: dobro mila, videćemo. Sledeće nedelje sam krenula na individualne treninge.
Zbog jedne stvari posebno žali.
-Jedina stvar zbog koje mi je žao jeste to što nikada nisam imala turnir kući i što nikada nisam igrala pred svojim navijačima. Mislim da je to za svakog sportistu poseban osećaj.
Komentari (0)