Gde piše da Novak Đoković mora da osvoji 25. grend slem trofej? Kome to on treba još da se dokazuje? Odakle pravo onima koji nisu prvi u svojoj zgradi u bilo kojoj oblasti da kritikuju najvećeg ikada? Ko je taj vrhovni sudija koji će da mu napiše presudu? Sa kojim pravom se neko udostoji da ga šalje u penziju? Da li je nekome više nego njemu stalo da pobedi?
Novak nije uspeo da osvoji Vimbldon, izgubio je u polufinalu od prvog tenisera sveta Janika Sinera sa 3:0. Jednostavno, 15 godina mlađi rival je bio bolji. Nije se domogao 25. grend slem titule, verovatno i neće nikad, ostaće na 24, ali to ne umanjuje činjenicu da je najveći svih vremena. Apsolutno mu niko nije ni blizu po bilo kom kriterijumu kada je GOAT debata u pitanju.
Đoković je osvojio sve i to po nekoliko puta. Svaki masters makar u dva navrata, svaki grend slem po najmanje tri pehara, 428 nedelja je bio prvi na svetu (drugi Rodžer Federer sa 310), ima bolji međusobni skor od najvećih rivala i sve to postigao je u zlatnom dobu tenisa i najjačoj konkurenciji. Zabeležio je 43 uzastopne pobede, nanizao četiri grend slema. Stigao je i do tog famoznog zlata na Olimpijskim igrama, koje je isto tako "morao" da osvoji. Nije ga dugovao bilo kome, dugovao je sebi i uspeo da se popne na najviši podijum sa punih 37 godina i to tako što je turnir osvojio na najzahtevnijoj podlozi bez izgubljenog seta.
I sada taj čovek treba da se dokazuje nekome? Oborio je sve rekorde, ali se opet nađe neko da izmisli novi. Tako je bilo kada je prestigao Federera po broju pobeda na Vimbldonu, pa su brže, bolje pronašli podatak da Martina Navratilova zapravo ima više. Kao što i sam Novak reče, "kada i to oborim, izmislićete neki novi".
Zna li neko od onih koji ga kritikuju što nije zategao paralelu, nego odigrao po dijaganoli, da odigra bolje? Jesu li u stanju da na svom poslu svaki dan daju 100% i budu motivisani, da ne naprave grešku i da se vrate iz ponora kada im ne ide?
Đoković je život posvetio tenisu, voli ga svim srcem i niko nema pravo da kaže da mu nije stalo i da nije motivisan. Uostalom, isti taj Novak je u utorak na terenu proveo pet sati i 15 minuta, a zagazio je u 40 godinu života. Blistao je na terenu, smejao se, bio je srećan i uživao. Još u njemu tinja ona dečačka vatra kada se tek probijao u svetski vrh. To je i dalje onaj maleni dečak koji od kartona pravi vimbldonski pehar.
- Dobio sam ovo reketom i velikim srcem. Uspeo sam da kontrolišem nerve. Osećala se velika napetost, mogao je bilo ko da dobije, bilo je potpuno izjednačeno do kraja. Ovo su momenti zbog kojih i dalje igram tenis - rekao je Đoković posle trijumfa nad Alijasimom.
Već posle tog meča bilo je jasno da ga čeka jako težak posao protiv Sinera koji igra neverovatan tenis. Ne samo da je Italijan mnogo mlađi, već je i neuporedivo manje vremena proveo na terenu do polufinala od srpskog tenisera.
Ipak, verovalo se da može da napravi čudo i savlada Janika. Međutim, nije imao ni promil šanse, izgubio je rutinski sa 6:4, 6:4, 6:4.
- Ne znam šta sam mogao drugačije. Nisam mogao mnogo da uradim, razneo me je. Voleo bih da se vratim makar još jednom, videćemo. Kasnio sam pola koraka u svakom udarcu. Bio je za jedan nivo bolji od mene ili više. Nisam bio dovoljno oštar, nisam brzo reagovao, nisam bio u pravoj ravnoteži - realan je bio Novak na konferenciji posle meča.
Stvorio se opet ogroman pritisak oko tog 25. grend slema, kao da opet juri Rodžera Federera i Rafaela Nadala, a odavno ih je prestigao. Da neće možda njih dvojica da se vrate iz penzije i obore Novakov rekord?
- Nije to ultimativni cilj. Mnogo ljudi me opterećuje, neki ljudi koji su u mom drugom krugu bliskosti u životu, što mediji... I ja želim 25, ali to nije krajnji cilj. Malo je počelo to da me nervira, dajte da stavimo stvari u perspektivu. Kao da sam sebi nisam dovoljan, kao da nije dovoljno 24, nego mora 25. Ne valja 400 nedelja na prvom mestu, nego mora 1.000. Moramo da budemo zahvalni. Muka mi je da pričam o tome kad će doći 25. Možda neće doći nikad. Odjavio bih tu rečenicu da mi je ultimativni cilj, ali jeste da se najbolje spremim i da budem na vrhuncu za slemove. Mogao sam da osvojim još pet slemova kada sam imao mečeve u rukama, ali mogao sam i da izgubim neka finala koja sam izvlačio. Ne znam koliko će ovo sve da traje. Voleo bih da ljudi poštuju moj izbor i da me ne pritiskaju s pitanjima kad ću u penziju i kad će 25, već da se poštuju moje odluke - surovo iskren bio je Đoković.
Majsotre, ne moraš ti ništa! A, kad ništa ne moraš, onda možeš sve! Uživaj i igraj sve dok je tebi lepo na terenu, sve dok te ta magična igra ispunjava i čini srećnim!
Komentari (0)