Do početka Svetskog prvenstva u fudbalu ostalo je manje od nedelju dana. Na Mundijal se nisu kvalifikovale samo one reprezentacije koje nisu imale novca da plate avionsku kartu, uz Italiju i Srbiju. I sam Bog nas je pogledao što je tako, makar kada je reč o našem nacionalnom timu.
Ako ste mislili da ne može gore, prevarili ste se. "Orlovi" su nastavili kontinuitet, opet su se obrukali, a navijačima ponovo crvene obrazi. Poslednji debakl u nizu fudbalska reprezentacija Srbije doživela je u Toluki gde je izgubila od Meksika sa 5:1! Pre nekoliko dana lekciju nam je očitala "fudbalska sila", ekipa Zelenortskih ostrva, tada je bilo samo 3:0.
Naravno, treba imati u vidu da je u pitanju podmlađeni tim, većina igrača koji su nosioci nisu bili u timu, ali ovi momci bi trebalo da nas vode u budućnosti, a ta budućnost je prilično mračna. Meksiku ovo jeste bila generalna proba za Mundijal, međutim, oni ne spadaju u sam vrh svetskog fudbala i imati gol razliku 1:8 u dva meča, blago rečeno, velika je sramota.
Kada primite pet golova, a najbolji igrač bude golman Filip Stanković, onda je jasno u kolikom ste problemu. Slično je bilo i kada je u Beogradu Engleska slavila sa 5:0. Da nije bilo Đorđa Petrovića, dogodio bi se još veći debakl.
Protiv Mekisanaca smo jedini gol dali uz mnogo sreće. Lopta je poslata na stranu, posle sudara dva protivnička fudbalera, došla do Petra Stanića, a on u maniru pravih napadača pogodio za 1:0. I to je bila jedna jedina akcija za 90 minuta.
Autogolove koje su postigli fudbaleri Srbije spadaju u rubriku "verovali ili ne". Ono što su uradili Stefan Bukinac i Adem Avdić dugo će se vrteti po društvenim mrežama, a takvih reakcija postideli bi se i amateri. Ovakve scene se viđaju samo još u nižim ligama, takozvanim zonama. To samo govori o potpunom nedostatku koncentracije, odsutnosti. Delovali su naši igrači kao turisti i pravo je čudo da nisu primili još koji pogodak.
Uzroka kontinuirane katastrofe našeg fudbala je mnogo. Između ostalog, ceh se plaća i zbog domaćeg prvenstva koje je praktično obesmišljeno. Liga u kojoj se šampion zna i pre nego što počne sezona, ne može da izrodi nekog vrhunskog reprezentativca. Crvena zvezda poslednjih nekoliko godina pruža šansu mladim igračima, dobijaju prostora, ali mečevi protiv Javora, Mladosti, Spartaka, ne mogu da posluže kao adekvatan reper. Uostalom, to vidimo na primeru Koste Nedeljkovića, Andrije Maksimovića, Veljka Milosavljevića... Zablistali su u Superligi Srbije, a onda su prodati za velike pare u najjače evropske lige i tamo ih je udario šamar realnosti. Stavljeni su u treći plan, više vremena provode na klupi ili tribinama nego na terenu.
Protiv Zelenortskih ostrva i Meksika Veljko Paunović je dao priliku igračima koji nastupaju u domaćoj ligi i videli smo epilog.
Fudbaleri Srbije su uvek na nekom početku, početku procesa, početku uigravanja, početku upoznavanja. U tim počecima, prođoše godine i godine, a navijači se ne obradovaše uspehu reprezentacije. Čak i kada se slučajno desi neka velika pobeda, poput one nad Portugalom koja nas je odvela na Evropsko prvenstvo, na velikom takmičenju usledi poniženje.
Bila je to jako teška utakmica zbog nezgodnog termina i završetka sezone. Borili smo se, dali maksimum u ovom trenutku, ali nažalost nismo uspeli da ostvarimo cilj koji smo imali pre meča. Rival je bio spreman, videlo se da je pred njima u tom smislu veliko takmičenje. Mi smo došli ovde da igramo fudbal, ali zaista je težak termin, ni teren nije bio najbolji. Najvažnije da smo se maksimalno borili. Moram da kažem da su momci fenomenalni, dobra jedna grupa, svi su željni rada i dokazivanja, raduje me to. Za sve treba vremena, ali idemo u dobrom smeru, mnogo rada je pred nama", rekao je Živković posle poraza od Zelenortskih ostrva.
Opet prazne priče, ponovo alibi i tako u nedogled.
No, dobro, makar će navijači u Srbiji biti pošteđeni nerviranja za vreme Mundijala. Na miru će moći da se gledaju utakmice, bez nervoze, stresa. Bar nam se neće smejati Hrvati, Bosanci, nećemo morati da crvenimo od stida.
Fudbaleri Srbije nisu zaslužili da budu deo Svetskog prvenstva, a vala ni mi navijači nismo zaslužili da nam kosa osedi zbog onih kojima do dresa reprezentacije nije stalo. Poslednja dva poraza samo su potvrda da je srpski fudbal u velikoj krizi.
Čak i kada se igralo u najjačem sastavu, doživljavani su debakli, pa tako Albancima naš nacionalni tim nije uspeo da postigne nijedan gol za 180 minuta i to nas je koštalo odlaska u baraž. Ali, bolje što je tako.
"Orlovi" svoja krila nikako da rašire, teško i da će skoro, a sva je prilika da im ni Paun neće pomoći. Postoje ptice koje nikad ne polete!
Komentari (0)