Poseban dan za srpski fudbal jeste 20. jun. Tada se čitava nacija radovala zlatu sa Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina. Baš tog dana 2015. godine čitava planeta je brujala: Srbija je šampion sveta!
Teško da je tako nešto moglo da se očekuje, ali zlatna generacija predvođena Veljkom Paunovićem donela je veliku radost našem narodu kada je u finalu savladala Brazil (2:1) i upisala se u istoriju našeg fudbala.
Svi se sećaju pogotka Nemanje Maksimovića u 118. minutu utakmice i velikog slavlja naših "orlića". Tihi heroj te pobede i pogotka za trijumf bio je Stefan Ilić (31), momak koji je šansu dobio sa klupe. Tada napadač Spartaka iz Subotice povukao je kontru sa naše polovine, uspeo da pretrči dobar deo terena, uposli Andriju Živkovića koji je samo gurnuo loptu Maksimoviću, a ostalo je istorija...
Tihi heroj sa Novog Zelanda
Ilić se u razgovoru za "Alo!" prisetio Novog Zelanda i oživeo uspomene sa istorijskog meča.
- Prošlo je šest godina od tog meča, uvek je lepo setiti se. Gde god da budemo igrali tokom karijere uvek će nas se igrači, navijači, treneri... sećati po tom uspehu. Do kraja života će nas pratiti taj nadimak "zlatni orlići". Ne može da se zaboravi taj osećaj, ali što se kaže bilo pa prošlo, od tih sećanja ne može da se živi - već tom rečenicom nagovestio nam je Ilić da se mnogo toga lošeg desilo nakon Svetskog prvenstva - započeo je Ilić priču.
Dolazak u Zvezdu kao (ne)ispravna odluka
Nakon što se euforija tada malo smirila, Ilić je dobio poziv da krenem putem njegovog saigrača Stefana Miloševića i pojača Crvenu zvezdu . Kao i svaki mladi fudbaler, odmah je prihvatio poziv koji se dobija možda i jednom u životu.
- Dolazak u Zvezdu bio je korak napred u mojoj karijeri. Teško je odbiti takav poziv, nebitno za koga navijate. Kada pozovu Zvezda ili Partizan teško je reći ne. Nije mi žao što sam tada došao na "Marakanu", bila je to odlična odluka sa profesionalne strane, ali... - uglavnom uvek postoji to "ali".
U Ilićevom slučaju boravak u Zvezdi nije protekao kako je očekivao:
- U suštini situacija je bila jako nezgodna. Prilično jaka konkurencija i Ugo Vijeira koji je tada igrao odlično. Prepoznali su to u Zvezdi i osetili priliku da ga prodaju na kraju sezone, zato je on imao zacementirano mesto u timu. On je ostavio ozbiljan trag na Marakani, tu se nema šta reći, nisam mogao da se protivim tome jer je čovek stvarno igrao odlično.
Problemi u Nišu i raskid ugovora
.jpg "Stefan Ilić 2")
Međutim, problem je nastao na zimu 2017. godine kada je Ilić poželeo da promeni sredinu i oproba se na pozajmici.
- Moja želja je bila da idem na pozajmicu. Javio se Metalac, ali sam na kraju otišao u Radnički iz Niša. To nije bila moja želja. Tamo se nisam lepo proveo, pre svega zbog odnosa i hira ljudi sa "Čaira" prema meni. Nisam odigrao nijedan jedini meč. Vratio sam se posle šest meseci u Zvezdu i tada mi je bilo dosta svega. Zatražio sam raskid ugovora i otišao. Možda nije trebalo da napravim taj korak, ali sam tada osećao da je to jedino ispravno.
Nakon konačnog odlaska iz redova šampiona Srbije Ilić je pokušao da se dokaže u Ukrajini. Otišao je u ekipu Oleksandrije na probu gde je na dva meča postigao dva gola i kada je očekivao potpis, dobio je odgovor da nije prošao.
- Ne znam šta se tada desilo, zaista. Bio sam ubeđen da ću ostati u Ukrajini. Da li je u pitanju bio neki menadžerski dogovor ili nešto drugo, do dan danas ne znam, niti sam dobio neki konkretan odgovor osim da nisam prošao probu. Znam da sam dao sve od sebe i žao mi je što se tako završilo.
Preko Indije, pa do srpskih nižih liga
Iić je pokušao da spas pronađe u redovima Mohamedana u Indiji gde mu je trener bio Andrej Černišov koji ga je doveo na lično insistiranje. Ipak, nije se dugo zadržao.
Nakon toga usledio je povratak u Srbiju gde je igrao u niželigašima - Zastavi i Slobodi Grbice.
Komentari (0)