Pomaže bog. Tradicionalni pozdrav dugo upotrebljavan u našem narodu, pa gotovo zaboravljen pod stegama nekog drugog (nametnutog) uverenja, Srbi su polako vraćali u svakodnevni život. Ovih dana, doduše, o najvećem prazniku s razlogom će biti potisnut, jer - Hristos vaskrse!

Vernici Srpske pravoslavne crkve, kao i Ruske, Gruzijske, Makedonske (Ohridska arhiepiskopija), Poljske, Jerusalimske patrijaršije, Antiohijske patrijaršije... slave dane vaskrsenja Isusa Hrista, koristeći julijanski, takozvani stari kalendar. I među njima su, dabome, mnogobrojni sportisti.

Uprkos nekad naopakom mišljenju da su nespojivi, sport i religija su zapravo toliko bliski...

- Ni fudbaleri, ni košarkaši, niko od sportista ne bi mogao da postane to što je postao niti da ima bilo kakvog uspeha u tome što radi da nije imao treninge. Treninzi su važni da bi čovek mogao da napreduje u tome što trenira. Ako ne treniramo da budemo dobri vernici, dobri ljudi, roditelji, supružnici, ne možemo da imamo velike rezultate - reče onomad otac Predrag Popović.

I tako, svedoci smo poslednjih godina da se sportisti i treneri - evo najsvežijeg primera Nenada Lalatovića u Manastiru Đurđevi stupovi - osokole u razgovorima ohrabrenja s monasima i sveštenicima. I da potom, svesni pomoći svevišnjeg, zahvaljuju bogu na postignutom rezultatu, ostvarenoj pobedi, tituli, osvojenoj medalji, postavljenom rekordu...

Tako su radili i(li) dan-danas rade Dejan Tomašević, Mateja Kežman, Dragan Bogavac, Danijel Ljuboja, Novak Đoković, Nikola Mirotić, Vladimir Stojković, Aleksa Avramović, Milan Borjan, Dušan Vlahović, Vladan Milojević...

- Vera, vera u boga vam daje snagu, da nešto može da se ostvari, teško je objašnjivo, ali veoma jednostavno. Verujem da nas anđeli posmatraju i da je bog s nama kad zastupamo životne vrednosti, onda budemo nagrađeni kad nam najviše treba - govorio je svojevremeno najbolji srpski teniser.

O bliskosti sportista i vere pričao je i počivši protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve dr Dimitrije Kalezić.

- Mada postoji opasnost od gordosti, sportista čija je snaga utemeljena u veri retko će joj se predati - besedio je nekad dekan Bogoslovskog fakulteta.

Bivši NBA as Nikola Mirotić, sad košarkaš Monaka, bezbroj puta je dobročinstvima prema svom narodu pokazao koliko je veliki čovek. Pomaže Srbe na Kosovu, u Hrvatskoj, Republici Srpskoj... Bio je izuzetno aktivan tokom litija za odbranu svetinja u svojoj rodnoj Crnoj Gori, podržavajući sabraću, vladike i sveštenstvo u teškoj borbi. Za sva dobra dela SPC mu je dodelila Orden Svetog Save 2017. u gramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

- Ovo je dan koji ću čuvati u svom srcu dok sam živ. Put koji nas vodi ka Hristu je jedini pravi i istinit - rekao je Mirotić tom prilikom.

Iz sporta među sveštenike, to je put Valjevca Saše Đurđevića. Nekad perspektivni fudbaler, danas je protojerej u Crkvi Svetog Save u Nort Portu na Floridi, čuvar parohije, kako kaže njegovo sveštenstvo.

- Bio sam fudbaler možda više na rečima nego u praksi. Izmenio sam više od 13 klubova, bio i u Obiliću, koji je tad igrao u Prvoj ligi - govorio je otac Saša za „Glas rasejanja“.

Posle završenog Bogoslovskog fakulteta, dobio je parohiju u Eparhiji valjevskoj, a na poziv mitropolita Amfilohija prihvatio je da bude sveštenik u Venecueli. Odatle je stigao u SAD.

Bomba za kraj prelaznog roka - Miroslav Raduljica je napadač FK Železničar Inđija! Ovakvu vest jesenas je grunuo vojvođanski srpskoligaš, objavljujući da je proslavljeni košarkaš potpisao ugovor do kraja sezone, zaduživši dres s brojem 21.

„Prema dogovoru između igrača i kluba, sva primanja koja prema ugovoru sleduju Raduljici usmeriće se u potpunosti Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe“, naglasili su tom prilikom iz Inđije.

Odličan marketinški potez Želje svakako je vredan hvale zbog pomoći onima kojima je potrebna kao hleb nasušni, a koja je pokazana na delu i kroz sportski spektakl održan na Svetog Savu, kad su fudbaleri i košarkaši Železničara odmerili snage na parketu.