KUPIĆU BAR AR ZEMLJE NA KOSMETU! Vatrogasac i poznati bokser Marko Nikolić za “Alo!” o poslu, humanitarnom radu i karijeri

07:00 | 09-09-2024

Ostali sportovi 0

Otvorio je dušu...

Privatna arhiva

Vatrogasci u sklopu MUP-a Srbije poznati su po sposobnim, obučenim i vrednim ljudima… Patriotama, razume se. Jedan od njih je i Marko Nikolić! Poznatog boksera koji je tek nedavno, na Vidovdan tekuće godine, posle dve decenije okačio rukavice o klin, posetili smo na njegovom radnom mestu - Vatrogasnom bataljonu Voždovac. Nikolić je otac, suprug, prijatelj i za “Alo!” je otvorio dušu o svom pozivu, humanitarnom radu i planovima za budućnost.

Zanimljivo da je paralelno imao uspešnu karijeru u ringu i napredovao hijerarhijski u svom izazovnom poslu, dok se sada, u boksersoj penziji, trudi se da bude humanitarno angažovan. Ljubav prema otadžbini njegov je motiv.

- Počeo sam da radim 2011. godine i voleo bih da napomenem da je i moj otac bio vatrogasac. Stric takođe, obojica su u penziji. Mlađi brat je isto vatrogasac, radi kao vozač, što sam uostalom i ja radio. Nakon više od deceniju unapređen sam 2021. u zamenika komandira čete u Stanici Voždovac. Posao jeste težak i izazovan. Ovaj posao mora da se voli da bi ga neko radio. Pomoću njega, ali i boksa, naučio sam da pomažem ljudima, dakle da počnem da se bavim humanitarnim radom i pomažem deci kojoj je ta pomoć potrebna - kaže Marko Nikolić.

Privatna arhiva Privatna arhiva
Nikolić na poslu

 

Radno vreme je isto kao i u policiji.

- Kada stigne dojava o nekoj intervenciji, bukvalno za minut smo u kamionu i idemo na mesto nesreće. Naravno da dajemo sve od sebe da taj požar ili nešto drugo u nakraćem mogućem roku sprečimo ili pomognemo ugroženima - rekao je Marko i prisetio se jednog tragičnog događaja na poslu:

- Pamtim jednu intervenciju na kojoj nisam bio zapravo, ali će mi ostati u sećanju, pošto je naš kolega Milan Rmuš nažalost izgubio život. I on se kao mladić rekreativno bavio boksom, a iza sebe je ostavio ženu i dete. Mlad je poginuo usled eksplozije, bilo je to 2017.

Nedavno je s dvojicom prijatelja išao na Kosmet - biciklom.

- Moja dva prijatelja, Ivan Mladenović i Srđan Veličković, i ja u dogovoru s Srđom Popovićem, takođe drugarom i načelnikom Kosovskog okruga, došli smo na ideju da za praznik Velika Gospojina biciklima odemo do Gračanice. Putovanje je trajalo tri dana. Hteli smo da damo primer drugima da bez straha mogu da odu dole, sednu u automobil ili autobus, i posete ne samo Gračanicu, već i ostala mesta na Kosovu i Metohiji. Cilj nam je bio da malo popričamo s našim ljudima i pružimo im podršku. Krenuli smo iz Saborne crkve, ispratio nas je vladika Petar, koji nam je dao blagoslov, a tamo nas je dočekao vladika Teodosije. U Gračanici se osećam kao kod kuće. Ljudi sa Kosmeta su najbolji domaćini i niko tako ne ume da ugosti čoveka kao oni. Naši tamo žive u strahu, iz dana u dan ne znaju šta im se sprema, ali bore se koliko mogu - poručuje Nikolić.

Privatna arhiva Privatna arhiva
Doček za humanitarce u Gračanici

 

Put je trajao tri dana.

- Prvi dan je bio najteži. Došli smo do Kraljeva nakon više od 170 kilometara i bilo je mnogo vruće, pa je svaki od nas popio gotovo po 10 litara tečnosti. Drugi dan smo vozili do Raške i nije bilo poteškoća, a tamo samo ponovo bili u manastiru Gradac, koji toplo preporučujem svima. Ko ne poseti tu našu svetinju, Sestrinstvo manastira i igumaniju Ninu, mnogo će propustiti. Monahinje tamo svakodnevno imaju puno fizički teških poslova, pa sam uz pomoć prijatelja uspeo da organizujem da pozivom na broj dobiju pomoć kada im je to potrebno. Trećeg dana prošli smo više od 100 kilometara i zaista ni u jednom trenutku nam nije padalo napamet da odustanemo. U takvoj ekipi nema posustajanja. Ivan je išao na troipomesečni put od 12.000 kilometara do Pekinga biciklom, a Veličković peške do Ostroga osam dana. Sjajan smo bili tim, jedan drugog vučemo i guramo dalje. Kada samo prešli administrativni prelaz dobili smo dodatnu snagu da još više pojačamo. Probudilo se nešto u nama što je neopisivo. Sličan osećaj imao sam prošle godine kada sam išao u manastir Ostrog, takođe biciklom. Bila je to humanitarna akcija za decu obolelu od raka. Dakle, do naše destinacije nije bilo nikakvih problema. Zanimljivo je bilo samo kada me je albanski službenik čudno gledao zbog moje majice s likom Gavrila Principa, ali se sve dobro završilo. Nije shvatio o kome se radi, inače bi verovatno pisao neku kaznu - priznaje naš sagovornik.

Privatna arhiva Privatna arhiva
Nikolić sa prijateljima

 

Pun je utisaka iz svete zemlje.

- Najjači utisak je što niko ne zna da ugosti čoveka kao ljudi sa Kosova i Metohije. Moj otac je rođen dole, selo Delovce u Suvoj Reci, i kao mali nekoliko puta sam bio tamo. Sada tamo nema Srba. Uspeo sam nekako da posetim to mesto nedavno. Imao sam veliku želju da odem, ali ništa nisam video. Tamo nema života, kuća, ljudi… Eto, barem sam zgrazio tu svetu zemlju na kratko i vratio se nazad. Imam rodbinu u Štrpicu, predsednik opštine Dalibor Jevtić je moj veliki prijatelj, dosta sarađujemo. Oduševljava me kako se oni tamo drže zajedno, kako se bore, niko ne želi da se povuče. Iako nažalost ne vide budućnost tu, ne žele da napuste svoja ognjišta. Ja sam se zavetovao da ću u skorije vreme u Gračanici ili okolini kupiti plac, makar jedan ar. Makar ništa ne napravio tu, samo da se vodi na mene. To sam obećao, to ću ispuniti - zavetuje se Marko Nikolić.

Jasno je da neće prestati sa dobrim delima.

- Uskoro je u planu jedan veliki projekat za pomoć deci s Kosmeta, ići će na letovanja, dobijati stipendije za školovanje… Inače, od decembra sam član udruženja “Uvek sa decom”, a sarađujemo od 2018. Zajedničkim snagama pravimo akcije humanitarnog karaktera. Pohvalio bih ovom prilikom direktorku Milevu Ličinu koja je izuzetna žena, gledam je kao majku. Neretko pravimo akcije za skupljanje novca za decu obolelu od raka. Na moje veliko zadovoljstvo, njena ćerka je pobedila tu opaku bolest i sada ima dete. Zamolio bih sve koji su u mogućnosti da pošalju SMS poruku na 7175 - kaže Marko, kojeg pamte i deca iz Velike Hoče:

Privatna arhiva Privatna arhiva
Nikolić

 

- U pitanju je bilo deljenje novogodišnjih paketića za decu iz Velike Hoče u organizaciji mojih prijatelja iz jednog poznatog beogradskog restorana. Pozvali su me da budem deo toga, a ja sam pozvao proslavljene Milicu Mandić i Borišu Simanića da nam se pridruže. Baš nedavno sam se video sa Borišom, trenutno traži klub.

Pevači, glumci, patrijarh…

Tokom 20 godina karijere stekao je brojna poznanstva.

- Od ljudi iz javnog sveta, konkretno muzike, izdvojio bih Uroša Živkovića, koji je moj drug, brat. Uvek me ispoštovao i ja sam mu zahvalan. Izdvojio bih i glumca Milana Vasića koji radi veliku stvar za Kosmet. Upoznao sam i patrijarha Porfirija pre nekoliko godina, što je velika čast za mene. Imao sam to zadovoljstvo da pričam s njim. Divan čovek, smiren, koji u pravom trenutku zna šta da kaže. Voli sport, poklonio sam mu bokserske rukavice jednom prilikom - priseća se ovaj patriota i rodoljub.

Privatna arhiva Privatna arhiva
Nikolić i Simanić

 

Poznati bokser tvrdi da ga je najviše oblikovala plemenita veština.

- Ja sam pored boksa prošao sve. Kafane, islasci, živeo sam život… Ne žalim ni za čim jer da sam tada živeo kao vojnik, možda bih sada “poludeo” u 35 godina i radio nepotrebne stvari. Sve sam prošao i opet bih isto uradio. Dosta sam i povreda imao, ne žalim! Što se tiče moje dece, njih, iskreno, ne bih savetovao da se bave boksom. Samo neka se oni bave sportom, nije bitno koji je u pitanju. Boks me je mnogo naučio i mnogo mi je dao. Naučio me je da budem gospodin na ulici. Ne pamtim kada sam imao neki problem na, zakačio se ili potukao s nekim - rekao je i dodao da trenutno nema afinitete prema trenerskom zanatu:

Privatna arhiva Privatna arhiva
Nikolić s porodicom

 

- Trenutno ne, ali videćemo. Pomisao na skidanje kilaže i ostalo mi trenutno ne prijaju. Skidao sam i po 3,5 kilograma za dan, odnosno osam do 12 kilograma za mesec. Želeo bih ovom prilikom da pomenem mog prvog trenera Branka Dimića Dimketa, koji je preminuo 2018. Često mi je u mislima. Velika zahvalnost i Luki Popoviću s kojim sam sklopio dogovor da budemo “doživotni tim”. Da nije bilo njega, mislim da ništa ne bih uspeo. Takođe i mojoj porodici, pre svih supruzi Anđeli i deci. Velika su mi podrška. Ona i kada je teško, kada vidi da je opasno, pokušava to da sakrije i izoluje me od problema. Nikada mi se nije mešala u boks. Vidim da je to danas popularno da žene budu menadžeri. Zaista je gledala svoja posla, a kada je bilo potrebno bila je tu.

Pripreme za poznati memorijal

Uskoro ga, ipak, očekuje jedan bokserski spektakl čiji će biti deo.

- Želim da napomenem da će 8. novembra u hotelu Majdan biti održan treći Memorijal profesor doktor Miroslav Popović. U pitanju je naš bivši selektor, za vreme Jugoslavije. On je otac mog trenera i menadžera Luke Popović i Lene Popović iz srpske profesionalne bokserske federacije. Moja želja i obaveza su da se priključim i pomognem tom događaju - zaključuje.

Tek nedavno je okočao profesionalnu karijeru.

- Ako mi veruješ, od oproštajnog meča nisam uopšte trenirao. Sada samo vozim bicikl, ali sigurno je da ću početi ponovo da treniram da bih se osećao bolje. Trenutno želim da malo ohladim glavu od toga jer sam 20 godina boksovao. Imao sam preko 150 mečeva. Na Vidovdan ove godine imao sam oproštajni meč, koji je takođe bio humanitarnog karaktera. Bio je to egzibicioni duel u kom smo ja i moj drug iz kluba, koji je nažalost izgubio nogu u saobraćajnoj nesreći, želeli da damo podršku osobama s invaliditetom. Bilo je sjajno, imao tremu kao da je meč za titulu svetskog šampiona. Ja sam u stvari radio noć pred meč, ne mogu da se setim šta je gorelo, ali je baš bilo posla. Posle od treme nisam mogao da spavam i jedem. Sve je prošlo lepo, bolje nego što sam zamišljao. Bilo je puno ljudi i zahvalio bih se Mariji Sandić i Milošu Stojkoviću koji su bili zaduženi za muziku. Takođe i ministru Ivicu Dačiću zbog prisustva. Dugo ga poznajem i mislim da je on jedan veliki gospodin. Pamtim njegovu rečenicu: “ja sam čovek iz naroda”, i zaista jeste tako. Drago mi je što je ponovo ministar unustrašnjih poslova i smatram da je on pravi čovek za tu funkciju. Veliko hvala i njegovom sinu Luki. Kada je reč o novim generacijama izdvojio bih Tomislava Vukomanovića, koji je osvojio WBC titulu omladinskog prvaka sveta. Moram da napomenem da dečko dolazi iz doma, njegov trener i moj prijatelj Duško Zorić ga je prihvatio kao svoje dete. Toma je primer za svu omladinu kada je reč o ponašanju, kulturi, a uskoro će završiti i fakultet. Nakon titule gradonačelnik Banjaluke Stanivuković mu je obećao pomoć oko izgradnje kuće i plac. On je ponos Banjaluke i zaslužio je to - istakao je Marko Nikolić.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
kosovo i metohija boks vatrogasac humanitarni rad marko nikolić
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Ostali sportovi"